Na godišnjici braka kod mog druga Jevrema Forsirala se muzika iz našeg vremena I točilo se vino iz raznih buradi I radilo se sve što treba da se uradi Al nepoznati genije je kresnuo TV A baš je išo Dnevnik i pokvario nam sve I stado se poizvrtalo svud po patosu I začas smo skomolali ko na parastosu Loša vest, pa još sve puta šest Ola la, prepotentni su sretni Vidim ja, bolje rat nego rad Ja spomenicu ne bih i eto ti ga sad Zli dedaci su zauzeti novim summitom U, podigli su nosine, sav svet popalili A drugi organ ne bi digli ni dinamitom E svoj su zadnji metak odavno opalili Dedaci bolje igrajte šah Ola la, impotentni su sretni Sledi im još kalendar il dva Pa pakuju za oblake i momke kao ja Ta glupost s televizorom je bila teški kiks Jer mužjaci su penili o vojnim silama A dame su se povukle da gledaju Twin Peaks I niko više nije slušo starog Dylana Loša vest, pa još sve puta šest Ola la, prepotentni su sretni Vidim ja, bolje rat nego rad Al ja spomenicu ne bih i eto ti ga sad Dedaci bolje igrajte šah Ola la, impotentni su sretni Sledi im još kalendar il dva Pa pakuju za oblake i momke kao ja (Ola la) slani su na gola ostrva (E pa šta) odležali svoje robije (Ola la) plamen sipaju iz nozdrva (Vidim ja) vabe narod da se pobije (Ola la) sanjam vijeća, sanjam skupštine (E pa šta) sanjam mupovce i sabore (Ola la) nek me neko brzo uštine (Vidim ja) vuku me u svoje tabore (Ola la) profitiraju iz nereda (E pa šta) skrivaju se iza nacije (Ola la) niko nas u oči ne gleda (Vidim ja) ( – Šta je sad, jel gotovo ? – Iscurila traka – Jesi hteo nešto da kažeš ? – Ne, ja sam hteo da kažem: Niko nas u oči ne gleda. Gledaju nam registrat… Znaš ono, ne gleda ti niko više u oči nego svi čitaju. Od kola registracije – Jednom mom drugaru. Išao i ćale mu rekao, kao, nemoj ići preko tog mosta, on išao – I šta je bilo? – Pa šta, lupili ga, neko nokautiro. Da, ozleđen je ostao posle.)